Raspolozena za kritiku

Maltene od osnovne škole smo učeni o postojanju konkurencije. Ako neko ima jednak prosek kao i ti, može ti biti konkurencija za upis u srednju. Isto i na prelazu iz srednje na fakultet, a fakultet je tek zasebna priča. Imala sam sreće da budem okružena onima koji ne kriju svoje znanje kao zmija noge - tako sam upoznala i kumu, ali i onima što nikad ništa ne znaju (i pojma nemaju na koji su način su dobili najviše ocene). 

Verovatno iz manjka iskustva, što radnog što životnog, čudilo me čemu takav stav, kad ćemo se, pobogu, svi zaposliti posle faksa i biće mesta za sve. U tom duhu sam i davala beleške i šakom i kapom na kopiranje. Uzalud su mi bližnji govorili da ću i sa starijima i sa mlađima od sebe biti na birou ili u opticaju za neko radno mesto - čvrsto sam verovala u prirodni tok stvari.

Prvi posao sam dobila na preporuku. Pozvao me kolega koji me dva puta do tada video i pitao da li bih u toj ustanovi radila jer su ga pitali za preporuku, pa me se setio. Zamene sam dobijala na preporuku. Privatne časove držim na preporuku. Privatne škole u kojima sam radila preporučim i dan-danas iako u njima ne radim, jer znam da je kvalitetan kadar. I nemam problem da priskočim u pomoć koleginici koja drži školu, jer joj je profesor otkazao čas prekasno, a stalo joj je do reputacije škole. 

 

Kada smo završili fakultet, počela sam da se šalim na svoj račun da bi me valjalo zaposliti u birou - liste bi se smanjile, jer bih se brzo setila ko može kvalitetno da ispuni zadatak - bilo da je prevođenje, lektorisanje, priprema za određeni ispit, drugi jezik od onog koji sam završila. Moji bližnji govore da sam "tuđa sreća"; ja samo smatram da balans u univerzumu mora da postoji. Jer na kraju krajeva, neko je bio i "moja sreća".

Na doktorskim sam upoznala sjajnu koleginicu sa srbistike koja mi je svojim ponašanjem i nesebičnom podrškom pomogla da razumem sopstvenu percepciju sveta - konkurencija postoji samo u tvojoj glavi.