Raspolozena za kritiku

Dve police. Enciklopedije pedantno poređane jedna do druge u istoj ravni. Dela Platona, Tolstoja, Dostojevskog, Šolohova, Crnjanskog. Zeleni krevet, star 15-ak godina.. Bila sam mala kada je kupljen. Ormar sa kaputima i gornjim delom u kome je posteljina. Ja. Sedim za računarom. Svetlo u sobi je prigušeno. Grickam čokoladnu napolitanku, uživam u njenom ukusu. Sedim sa nogama prekrštenim u turski sed, laktom na radijatoru, prsti mi ovlaš dodiruju tastaturu. Pobegla mi je misao. Ne mogu tog trenutka da se setim šta sam želela da napišem. Iz zvučnika , Avrilin glas smenjuje Ceca. Koji kontrast, pomišljam. Vidim na monitoru 18-godišnju devojčicu, loknaste kose. Osmehuje mi se. Pravi pozu kao da ću je fotografisati. Čujem dva poznata glasa s druge strane. Shvata da ja i jesam upravo ta koja snimam. Mira Bobić Mojsilović i Dušan Stojković stupaju na scenu. Držim kameru nepomično, u nemoći da se pokrenem. Drže njenu knjigu. Vidim korice dizajnirane baš po mom ukusu. I naslov o kome sam mastala. “Hej!”, uzvikujem, ali ona kao da me ne čuje. Niti bilo ko od njih. Dušan, inače moj bivši profesor srpskog, a kako zaključujem i kritičar, vodi reč.”Smatram ovu knjigu veoma zrelom za godine mlade dame koja čitaoca vodi kroz život grupice tinejdžera na poučan način prožet duhovitošću.” To kaže ON, koji ni Mirjanine romane ne bi tako pohvalio. Tu su još dve profesorke iz moje škole. Jedna zna sadržinu romana i obe potvrđuju istinitost Dušanovih tvrdnji. Slušam ih kako govore o toj jednostavno komplikovanoj knjizi. Moja komplikovano zakomplikovana, baš kao i ja, zato verovatno nikad i neće videti svetlost dana. Nikad neće stići kraj svih delova, jer je i moj život tek počeo. Uvrćem pramen kose. Besna, ljuta, razočarana, ljubomorna, izgubljena, u sopstvenom svetu polovične mašte , prikazu nerealnosti, svetu koji mi daje odgovore kakve ja želim, ne kakvi su zaista. U svetu “created by me”, ili ga možda nisam ni ja stvorila, koji postoji od pre dve godine, nastao slučajno, spontano. Možda je već i bio stvoren, čekao na mene, a ja sam bila ta koja ga je prhvatila i prepoznala. Gledam je. Kao od šale rasprodaje knjige, neke poklanja. Slika bledi. Ne verujem. Čak i ona koja je znala za moj rad je podržava. Kako je ta devojka uopšte pogodila da piše na potpuno isti način kao ja i kako joj je pala na pamet apsolutno ista ideja? Vidim je. Profesorku. Zaverenički mi govori, “Ovo si ti za godinu dana” i namiguje mi. Nije me izdala. Nije nikom rekla o čemu sam pisala. Prošlo je 10 minuta. Bože, kako vreme leti… Pojavljuju se slova na monitoru, Comic Sans format. Jedva prepoznajem sopstveni tekst. I nastavljam da pišem. I pisaću. Čak i ako nikad ne objavim, pisaću. A znate zašto? Zato što, kako bi Džudi Blum rekla, pišem iz sebe. Ne zato što hoću ili što želim, što sam sebi zadala cilj, nego što moram jer imam potrebu. Nisam još sve rekla, dosta toga je ostalo nedorečeno. Većina. Ogroman deo. Jos čitav moj život. Dosta toga što treba istražiti, proveriti, uputiti druge da ne prave iste greške znajući da će ih praviti, jer izazov je najveće iskušenje. I zato, dokle god budem imala snage, volje, želje, potrebe da hranim svoj svet novim polulažnim informacijama, dok imam mašte i inspiracije, sve što mogu da obećam jeste pisaću! I sa tim rečima, krećem u novo poglavlje…

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Januar 2010					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• Čestitamo!
• Zašto baš ja i zašto baš kritika?
• "Ja i ti - tri metra iznad neba"
• Pogled u ogledalu
• Modeli savršenstva Džejn Ostin i u 21. veku - Gospodin i gospođica Savršeni, da li oni zaista postoje?
• Zvezda padalica
• Da li je zaista vreme za odlazak?
• Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Za sve ostalo tu je Master Card.
• Slepi ubica
• Pčela

• Generalna [8]
• Beleske moje duse... [10]
• Misljenje o pojedinim delima [6]
• Sopstvena kritika [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom