Ko je pojeo Gospodarevo parče torte?
malakriticarka | 30 April, 2016 21:22
Policijska stanica, pet sati ujutru, soba 66.
Flešbekovi. Ulica, kuća, nema broja. Hol. Vino. Švedski sto. Lisice. Policijska stanica.
"Znači, nemaš pojma ko je odgovoran za ovo?" Tromi policajac zurio je u njega, teško dišući.
"Ne," mladić je uzdahnuo, brišući nos.
"Dobro onda. Zadrži ga u ćeliji." Drugi policajac se pojavio, gurnuvši mladića iza rešetaka. "Propevaćeš, ptičice!"
"Izgleda da pi*kica neće mnogo reći", zaključio je prvi. "Ne'am pojma šta da radim s njim." Izvukao je fioku iz vitrine sa alatkama za mučenje. "Klješta? Jok. Kablovi? Hmm... treba nam nešto jače. Ej, druškane, šta bi gospodar uradio?"
"Metak il' dva bi rešili problem, ali ti nećeš odmah da ga ubiješ."
"Ne ja, baš mene briga. Radi se o... znaš... znaš već o kome."
"Veća si ti kukavica od ovog kučkinog sina. Daj mi taj pendrek."
Mladić je pušten iz ćelije i sedeo ispred policajca. Lampa beše prejaka i sijala mu pravo u oči, zaslepljujući ga i osvetljavajući ljubičaste krugove po njegovom licu gde su ga tukli. Zakrpe koje je majka ušivala već su bile pocepane. Iskašljavao je krv i stenjao. Bolela ga je svaka koščica njegovog drhtavog tela. Dobro su ga ispendrečili.
"I dalje tvrdiš da nisi pojeo tortu?"
"Nisam, kunem se!", plakao je. Pendrek mu je probijao rebra.
"Odveži mu ruke i vrati ga nazad."
"Ali, moja majka..."
"Zaveži, slino! Slatko malo kopile. Šta, mama zaboravila da ti da sisu, a? Bilo vreme za večeru, a? I ti šta - am na tortu? Pogrešnu si tortu, izabrao, dečače, znaš? Pogrešnu, sine."
ZVRRRRRR!
"Policija!"
"Pomozite... molim vas... devojka... ona... silovana...", čuo se isprekidan paničan glas.
"Gospoja, imamo ozbiljan zločin ovde... Nijedna patrola ne može trenutno da dođe..." Prekinuo je vezu.
"Šta se dešava?" pitao je drugi policajac.
"Šta misliš da se desilo? Neka kurvica dobila po pici!", rekao je prezrivo.
"Š'a ti gledaš?", obratio se mladiću. "Nema više torte za tebe, izvini. Dakle, da čujem priču. Kako si i zašto, dođavola, to uradio?"
ZVRRRRRR!
"Policija!"
"Dogodila se teška nesreća između kamiona i automobila. Izgleda da je vozač kamiona bio prilično pijan. Imamo pet žrtava, jedno de--"
"Vaše saobraćajke me ne interesuju. Kasnije, ako budem imao vremena."
"Gde smo beše stali, dragi dečače - a, da..."
ZVRRRRRR!
"Policija!" policajac podiže slušalicu, iznerviran.
"Gospodine, hitno je..." vrištao je glas. "Mrtvo telo pronađeno u reci. Zvali smo ambulantu..."
"Šta onda mene zoveš?"
"Obučen je... Mislimo da je izvršio samoubistvo."
"Mislite?! Slušaj, dečko, imam ovde ozbiljnog zločinca, a ti me zoveš jer misliš da je samoubistvo. Ja se ne bavim hipotetičkim sranjima. Baratam samo činjenicama. I već sam potrošio pet minuta na tebe.
Policajac je ustao sa stolice i uneo se mladiću u lice.
"Vidi, sinak, mora da si nešto uradio, inače ne bi bio ovde. Nemoj da te teramo da ispljuneš tu prokletu tortu."
"Ali, ja nisam... " mladić je plakao kao beba. Lice mu je bilo izmučeno od bolova i okupano licem od suza i sluzi. Nejako telo mu se treslo napred-nazad.
"U ćeliju!", dreknuo je policajac. "Očigledno je malo. Probaj jače!" naredio je kolegi.
ZVRRRRRR! ZVRRRRRRR! ZVRRRRRR!
Policajac je dohvatio telefonski kabl, uzeo klješta i odsekao ga. Zavalio se nazad u stolicu i uzeo cigaru iz tabakere. Zatvorio je oči i duboko udahnuo. Izdahnuo je, a dim mu se vijugao iz nozdrva. Držao je cigaru između zuba, zavrnuo rukave svetloplave košulje i otišao do lavaboa. Odvrnuo je slavinu i pustio vodu da teče. Dlačice na rukama su mu se slepile pot mlazom. Ogledalo poviše slavine prikazivalo je odraz umornog polućelavog čoveka.
"Napuštena beba stara dva dana nađena je jutros u..." Isključio je radio.
"Sve sami kučkini sinovi", promrmljao je preko cigare, brišući ruke peškirom i gazeći bubašvabu koja koja je glasno kvrcnula pre nego što se pretvorila u veliku crnu mrlju na podu.
"Druškane, o'š da jedeš nešto? Možda si suviše gladan da pričaš. Uostalom, davno si pojeo tortu. Vidi ovaj burek - prste da poližeš!"
Mladićevo levo oko beše pocrnelo, naduveno i skoro zatvoreno, a telo kao mlada ruža u cvatu koja je ubrana i zgažena.Više nije mogao da stoji, počeo je da se tetura levo, pa desno, i na kraju pao - i više se nije podigao.
Dve tamne senke pojavile su se ispred stanice. Čvrsto stopalo u kožnoj cipeli prišlo je vratima. Razvalio je vrata puškom. Policajci su bili zavaljeni u stolicama, prekrštenih ruku preko stomaka, dok su im se stomačna brdašca dizala i spuštala u ritmu njihovog hrkanja. Ostaci bureka behu rasparčani po stolu. Vrata su zveknula o pod.
"Ruke u vis!" Policajci se trgoše i obrisaše pljuvačku sa usta. Sledećeg trenutka lica su im dodirivala pod. "Optuženi ste za krađu kilograma bureka. Sve što kažete može i biće upotrebljeno protiv vas na sudu. Odvedi ih u kola", reče drugom.
Gospodarov portret nadmeno se smešio sa zida u praznoj sobi. Ispod zlatng rama ležalo je beživotno telo mladog čoveka.
Beleske moje duse... |
Permalink |
Dodaj komentar |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | April 2016 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Najnovije...
- Čestitamo!
- Zašto baš ja i zašto baš kritika?
- "Ja i ti - tri metra iznad neba"
- Pogled u ogledalu
- Modeli savršenstva Džejn Ostin i u 21. veku - Gospodin i gospođica Savršeni, da li oni zaista postoje?
- Zvezda padalica
- Da li je zaista vreme za odlazak?
- Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Za sve ostalo tu je Master Card.
- Slepi ubica
- Pčela