Raspolozena za kritiku

SAJAM KNJIGA – Trgovina prijateljima

malakriticarka | 02 Novembar, 2010 11:53

Sajam o kome se u mojoj školi govorilo mesec dana unazad očigledno je nađačkoj strani bio samo u četvrtak. Ja sam ga, dan kasnije, posetila sa sestrom, koja je čežnjivo tražila štand gde se može kupiti druga knjiga popularnog repera Marčela. Četvorka, šestica, petica i poneka trojka stajale su na početku niza broja svake cene. Nama se, nekako, najviše isplatilo fotografisanje. Kad već nisi u prilici da kupiš knjigu i ovekovečeni trenutak sa njom je lepa uspomena, naročito kada je reč o novom romanu Dejvida Nikolsa – Jedan dan, za koji čak i Toni Parsons tvrdi da je „savršen roman“. Da će kupovina biti krajnje skromna shvatila sam na samom početku, kada sam se susrela sa cifrom od šest hiljada dinara za komplet Koeljovih romana i nešto jeftinijim Tolstojem.

Oči moje petnaestogodišnje sestre caklile su se od sreće dok je u rukama držala „O ljudima, mišima i psima“, a ja sam se pitala da li roman jednog rep muzičara, bez ikakve uvrede,ima istu duhovnu vrednost kao Dnevnik Ane Frank, pošto im je već u materijalnom smislu ista?

Sajamski popusti, toliko pominjani, reklamirani i izvikani, važili su uglavnom za dečje knjige. Pomislih da sam i ja luda što sam uopšte očekivala da će „Koliba“ ili „Lovac na zmajeve“,koji vode borbu oko prvog mesta na top-listi već mesecima, biti na nekakvim popustima. Ipak izdvojila sam izvesnu sumu novca i uslišila svoju dugo skrivanu želju za posedovanjem „Tri metra iznad neba“ Federika Moće i romana engleske spisateljice Megi O’Farel.

Knjige su oduvek smatrane najboljim prijateljima. Bilo da su pisane za decu, tinejdžere i odrasle, uvek sadrže skrivenu poruku ili makar pružaju podršku i dokazuju da je naše probleme još neko proživeo. Na žalost, i Sajam je postao mesto komercijale. Trgujemo prijateljima, umesto da ih prikupljamo. Bila sam u prilici da osetim sreću smeštanja dve nove knjige u kolekciju na polici ali se pitam, hoće li i buduće generacije imati šansu da prožive isti osećaj?

Volim da imam omiljene naslove makar radi dekora, kao što neko voli da mu zid krasi lep motiv na uramljenoj slici. Ali, ako neko zaista želi da se vrati sa sajma punih kesa i ispunjena srca, neka ode do najbliže biblioteke i odluči čije mu je društvo najugodnije. Svakako je bolje nove prijatelje potražiti tamo nego na fejsbuku.