Raspolozena za kritiku

     Evolucija ljudskog bića vremenom je dovela do širenja granica značenja nekog pojma. Tako se u kulturu ubraja sve ono što čini čoveka, počev od oblačenja, preko ponašanja, pa sve do upotrebe jezika.

     Kako je društvena pojava  sve ono što čovek stvara, a jedan od njenih činilaca jeste i društveno ponašanje, osmišljena su pravila. Za sve ono što je ljudska zajednica stvorila postoji pravilo kako prema tome treba postupati,odnosno unutar toga, ako je reč o kakvoj instituciji.

     Ako prošetate kroz park, prvo na šta ćete naići jeste znak da ne smete bacati smeće. Sačekajte da stignete do prve korpe za otpatke. Vodite li pritom u šetnju kućnog ljubimca, morate sa sobom poneti i koju kesu viška.

     Čim budete kročili u bilo koju od javnih prostorija, susrešćete se sa pretećim natpisom „Zabranjeno pušenje“, ili ćete na 40 stepeni Celzijusovih brisati znoj sa lica, jer postoji i kodeks oblačenja, pa nalaže da veći deo tela mora biti pokriven.

     Kako se treba ponašati, o tome smo učeni otkada smo prohodali i progovorili. Ne prekidati sagovornika upadicama, već ga saslušati, ustupiti mesto majci sa detetom, trudnici ili baki, ili pak ne konzumirati upadljivo žvaku, su ona pravila kojih se najčešće (ne)pridržavamo.

     Obeležje jednog naroda jeste njegova kultura, a njeno su jezik i običaji, i, kao budući lingvista, smatram da je narod neke zemlje utoliko kulturno bogatiji, ukoliko ima više reči. Možda će mnogi smatrati da je jezik nevažan u poređenju sa ponašanjem, ali on igra veoma bitnu ulogu. Tako sam nedavno čula da dvadeset godina od njene prve upotrebe, reč Lesbo Gay Bisexual Transgender treba da dopre i do naše svesti. Nekulturno je i uvredljivo reći za nekog da je gej ili lezbejka i na taj načinga „etiketirati“. Ovako ga je bolje strpati u gomilu, lepše je da se ne zna kojoj od te četiri vrste pripada. Znam da to ne važi samo za našu zemlju, već i za sve članice Evropske Unije, kao i za one koje to žele da postanu. Moramo biti kulturni.

     Takođe, pominje se još jedna korekcija maternjeg jezika svake zemlje koja, priznaćete, ume da zaboli. Naime,prvu reč koju progovorimo, bez obzira na to koji jezik govorimo, moraćemo da zamenimo rečju roditelj. Objašnjenje koje nam je servirano zbog sakaćenja onog najlepšeg što imamo jeste takozvana „rodna ravnopravnost“!

     Nisam protivnik Evropske Unije, ali dolazi neko novo vreme kada ćemo ozbiljnije morati da „pretresemo“sopstveni rečnik i počnemo da izbacujemo termine koji su drugima nepojmljivi. Omladina će postati tim ili ekipa, a to će biti tek početak.

     Polako gubimo suverenitet, dakle ono što nas razlikuje od drugih, a kao što već rekoh, to i jeste kultura. Stapamo se u masu, sekući, spaljujući, čak možda i stideći se sopstvenih korena, onoga od čega smo kao narod nastali. Postajemo bezlični, baš kao i ta reč roditelj, koja zvuči hladno i poslovno. Pitam se, hoće li budući naraštaji uopšte znati za sve ono što smo imali pre nego što smo postali jedni od mnogih i tuđa imitacija?

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Čestitamo!
• Zašto baš ja i zašto baš kritika?
• "Ja i ti - tri metra iznad neba"
• Pogled u ogledalu
• Modeli savršenstva Džejn Ostin i u 21. veku - Gospodin i gospođica Savršeni, da li oni zaista postoje?
• Zvezda padalica
• Da li je zaista vreme za odlazak?
• Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Za sve ostalo tu je Master Card.
• Slepi ubica
• Pčela

• Generalna [8]
• Beleske moje duse... [10]
• Misljenje o pojedinim delima [6]
• Sopstvena kritika [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom