Raspolozena za kritiku

Neke stvari se ne mogu kupiti novcem. Za sve ostalo tu je Master Card.

malakriticarka | 06 Mart, 2010 12:41

Pravi jesenji dan. Lišće šušti dok preko njega prelazi točak crnog audija sa zatamnjenim staklima. Iz njega izlazi gospođa visoko podignute punđe, blago preplanulog tena i uredno počupanih obrva svedenih na gipku savitljivu liniju. Upadljiv crveni karmin joj jasno oivičava usne koje krivi u neznatan osmejak. Otvara druga vrata iz kojih izlazi dečak kose boje meda. Šiškice mu neobavezno padaju preko meke i nežne kože lica. Duge trepavice, par treptaja u trenutku zbunjenosti dok seda u srednju klupu u srednjem redu i ceć se oko njega stvara grupica dečaka. Devojčice ga gledaju izdaleka sa skrivenim obožavanjem, dečaci mu se pridružuju potajno želeći da i oni postanu popularni uz pomoć njega. Njemu je, od trenutka kada se popeo uz pet stepenika i kročio u tu obrazovnu instituciju slava već predodređena. Sin pevača i glumice. On sedi, nonšalantno prekrštenih nogu posmatrajući oko sebe gomilu nepoznatih lica. Mašta kako su mu oni zaista drugari.

Četiri godine kasnije. Naš mali dečak postao je malo zahtevniji. Devojčice se takmiče koja će pre kupiti užinu njemu i njegovim drugarima. Još je lepši, poput holivudskog glumca. Još traži pravog prijatelja.

Protekle su još četiri godine. U prvi razred sada ulazi mnogo sigurnije. Drži lako svoju školsku torbu na jednom ramenu, izvija usnu u osmeh. Majčin pokret. Kosa mu pada preko lica, pozadi do početka kičmene moždine. Devojčice svuda oko njega. na njemu je da bira. I dečaci, još uvek. Sada, da bi spasli svoje željene osobe od njegovih očiju. Od svih lutaka, biraće nju da joj slomi srce. On to može, pa zašto i ne bi? Deluje lepo. Slatko. Zadivljujuće. Kao neko koga bi svaka devojka poželela. Kao glavni junak neke knjige.
Deluje previše samouvereno. Suviše fensi. Iskompleksirano. Kao očajan pokušaj frajera. Firmirane krpice suvše nedostojne njega kao prosjaku prekrivaju mu telo. On želi sve, dobija sve, želi još više, to ne dobija. Neke stvari treba samo osetiti i opaziti. Neke stvari se ne mogu kupiti novcem...